1570
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1570 на Викимедијиној остави.
| |
1570. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 8. јануар — Иван Грозни почиње масакр у Новгороду.
- 23. јануар — Атентат на шкотског регента Џејмса Стјуарта, 1. грофа од Мореја, од стране Џејмса Хамилтона, прво познато пуцњава на националног вођу, баца Шкотску у грађански рат.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 8. фебруар — Земљотрес јачине 8,3 степена Рихтерове скале догодио се у Консепсиону, Чиле.
- 5. фебруар — Венера прекрива Јупитер; ово ће се следећи пут догодити 1818. године.[тражи се извор]
- 25. фебруар — Папа Пије V екскомуницирао је енглеску краљицу Елизабету I због њене подршке протестантизму и англиканској цркви.
Март
[уреди | уреди извор]- 28. март — Амбасадор османског султана Селима II излази пред управни савет Млетачке републике и тражи од Венеције да преда острво Кипар. Савет одбија захтев и спрема се за рат са Османским царством.
Април
[уреди | уреди извор]- 7. април — У Шкотској, Колин Кембел од Гленорхија добија дозволу од регента, грофа од Мортона, да погуби поглавицу клана Грегор, свог зета Грегора Роја Макгрегора и врши Макгрегорово одсецање главе у Балоху пред грофом од Атола.
- 27. април — Папа Пије V екскомуницира краљицу Елизабету I од Енглеске, и све особе које јој покажу верност, булом Regnans in Excelsis.
Мај
[уреди | уреди извор]- 20. мај — Абрахам Ортелијус објављује први модерни атлас, Theatrum Orbis Terrarum, у Антверпену.
- 24. мај — Битка код Маниле: Шпанци, предвођени Мартином де Гоитијем, побеђују снаге раџе Сулејмана.
Јун
[уреди | уреди извор]- 10. јун — Основано је Краљевство Ливонија.
Јул
[уреди | уреди извор]- 3. јул — Османско освајање Кипра почиње искрцавањем више од 350 османских бродова и преко 60.000 војника у близини Ларнаке, а затим марширањем ка кипарској престоници, Никозији.
- 14. јул — Папа Пије V издаје Quo primum, проглашавајући издање Римског мисала из 1570. године.
- 30. јул — Битка код Анегаве: Савезничке снаге Оде Нобунаге и Токугаве Иејасуа побеђују комбиноване снаге кланова Азаи и Асакура.
Август
[уреди | уреди извор]- 8. август — Француски краљ Шарл IX и вођа хугенота Гаспар де Колињи су потписали мир из Сен Жермена којим је окончан Трећи хугенотски рат.
- 16. август — Споразум у Шпајеру потписан је између Јована Запоље, кнеза Трансилваније и Максимилијана II, краља Угарске.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 9. септембар — Никозија пада у руке Турака под командом генерала Лале Мустафе-паше. Након што Османлије пробију зидине, млетачки браниоци су масакрирани, а жене и дечаци продати у ропство.
- 18. септембар — Опсада Фамагусте — Након што је Османска војска под Лала Мустафом-пашом освојила Никозију и побила 20.000 хришћана, последњи отпор на Кипру остао је утврђени град Фамагуста.
- 25. септембар — Десетогодишњи рат Ишијама Хонган-џи почиње у Јапану када Ода Нобунага изводи истовремене нападе на две тврђаве (Ишијама Хонган-џи и Нагашима) фракције Ико-ики близу Осаке.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 3. октобар — Принцеза Ана од Аустрије стиже у Шпанију да постане краљица супруга Шпаније као невеста свог ујака, краља Филипа од Шпаније, за кога се удала преко пуномоћника 4. маја. Након путовања кроз Холандију, она тражи од краља Филипа да поштеди живот побуњенику Флорсу од Монморенсија, али краљ организује дављење Флориса 14. октобра.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 17. новембар — Велики земљотрес погодио је италијански град Ферару у 3:00 ујутру по локалном времену, уништивши 40% зграда у граду, али узрокујући само 171 смртни случај.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 13. децембар — Миром у Шћећину је окончан Северни седмогодишњи рат, a Данска је признала независност Шведске.
