1807
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1807. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 7. јануар — Велика Британија је прогласила блокаду Француске и земаља савезница француског цара Наполеона I Бонапарте.
- 8. јануар — Српски устаници су у Првом српском устанку заузели Београдску тврђаву у коју су се Турци склонили након заузимања Београда 12. децембра.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 3. фебруар — Амерички Конгрес је образовао Територију Илиноис.
- 25. фебруар — 6. март – Скупштина у Београду (1807)
Март
[уреди | уреди извор]- 2. март — Амерички Конгрес је усвојио закон о забрану увоза робова, којим је ван закона стављен увоз нових робова у САД.
- 25. март — У Уједињеном Краљевству је забрањена трговина робљем.
Април
[уреди | уреди извор]- 3. април — У селу Вогањ код Руме почела Тицанова буна, у којој је учествовало 15.000 сељака из 45 села румског и илочког властелинства.
- 9. април — Аустријска војска је угушила Тицанову буну.
Мај
[уреди | уреди извор]- 10. мај — Уговор из Финкенстеина између Француске и Персије - франко-персијска алијанса траје само до 1809.
- мај — Михаил Милорадовић покушао заузети Ђурђу али се мора вратити у Букурешт.
- мај — Пронела се гласина да панчевачки Срби намеравају протерати Немце на Тијелово - у граду и околини је појачана аустријска војска[6].
- 22 - 23. мај — Дарданелска битка: Сењавинов успех.
- 24. мај — Данзиг се предао Французима, маршал Лефебвре ће добити титулу Дуц де Дантзиг.
- 29. мај — Јаничари на челу са Кабаки Мустафом, противници реформи Низам-I Цедид, збацили султана Селима III и поставили Мустафу IV (до 1808).
- мај, крајем — Српски устаници напредују према Босни.
- 30. мај — Бој код Троноше, близу Лознице. Погинуо Конда Бимбаша.
- мај—јун — Битка на Штубику, у источној Србији.
- мај—јун — Руски поморци Хвостов и Давидов спалили јапанско насеље на Итурупу, пљачкају јапанске бродове око Хокаида.
Јун
[уреди | уреди извор]- 14. јун — Битка код Фридланда
- 29. јун — Руски адмирал Дмитриј Сењавин је поразио османску флоту у бици код Атоса.
Јул
[уреди | уреди извор]- 7. јул — У Тилзиту је потписан Тилзитски мир којим је завршен рат Француске и Русије, учеснице у коалицији против Наполеона.0
- 10. јул — Руско-српски савез, током Првог српског устанка, српски побуњеници под командом Карађорђа склопили су савез са Руским царствомса циљем ослобађања од османског ропства.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 2. септембар — Британска Краљевска морнарица је бомбардовала Копенхаген како би спречила Наполеона Бонапарту да против Британаца употреби данску флоту.
- 7. септембар — Сарајевски митрополит Венедикт Краљевић пребегао је у Аустрију.
- 18. септембар — Завршена последња сједница Трибуната, једне од француских скупштина, чије су овласти пренете на Закодавно тело.
- 19. септембар — Дмитриј Сењавин отпловио са Крфа у правцу Балтика.
- 27. септембар — Наполеон купио део колекције Боргхесе.
- септембар—октобар — Кинези на челу са гувернером Чанг-Лингом угушили устанак Тибетанаца у Коконору (Кингхаи).
Октобар
[уреди | уреди извор]- 9. октобар — Пруске реформе, у Стеиновој изведби: укинуто је кметство.
- 10. октобар — Конвенција из Фонтаинеблеауа о разграничењу Аустрије и Наполеонове Италије: Монфалконе се враћа Аустрији, десна обала Соче остаје Италији.
- 12. октобар — Француска војска ген. Јунота прелази шпанску границу, на путу према Португалу.
- 13. октобар — Основано Лондонско геолошко друштво, најстарије на свету.
- октобар — Устанак Срба у Позњу, у Босни.
- 26. октобар — Англо-руски рат: цар Александар објављује рат због напада на Копенхаген.
- 27. октобар — Тајни франко-шпански Уговор из Фонтаинеблеауа: Браганзе би биле избачене из Португала а земља подељена на три дела. Истог дана је откривена Ел Есцоријалска завера крунског принца Фернанда против главног министра Годоyа.
- 30. октобар — Енглеска флота блокирала Лисабон, само два дана након приспећа Сењавинове флоте - остаје десет месеци у овој луци.
- 31. октобар — Потписан фрацуско-дански савез (Англо-дански рат).
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1/2. новембар — Велики пожар у манастиру Савина, за шта су осумњичени француски официри.
- 11. новембар — Још једно британско наређење о трговачкој блокади француске Европе: сви неутрални бродови морају проћи кроз енглеске луке пре пристајања на Континент.
- новембар — Митрополит Аксентије, изасланик цариградског патријарха, преноси Србима Портине поруке - ови траже гаранцију Русије и Француске.
- 17. новембар — Детроитски уговор између САД и више представника америчких старосједелаца: предали су велики комад земље у југоисточном Мичигену и северозападном Охају.
- 19 — 30. новембар — Франко-шпанска Инвазија Португала - увод у Пенинсуларни рат (до 1814, углавном у Шпанији).
- 29. новембар — Португалски двор на челу са регентом Жоаом одлази из Лисабона у Бразил где стижу у јануару.
- 30. новембар — Французи у Лисабону.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 10. децембар — У складу са Уговором из Фонтаинеблеауа, Наполеон прикључио Француској Краљевину Етрурију, некадашње Велико Војводство Тоскана. Као надокнада малолетном владару је замишљена Краљевина Северна Лузитанија.
- 13. децембар — У Лисабону избијају нереди након што су на јавним зградама истакнуте француске заставе. Касније током месеца је наметнут велики порез.
- 17. децембар — Наполеонов Милански декрет: ниједна европска земља не сме трговати са Британијом, сваки брод у додиру са Енглезима или енглеском луком ће се третирати као енглески.
- 22. децембар — Закон о ембаргу: САД уводе ембарго страним земљама, нарочито Британији и Француској.
- 25. децембар — Укинуто кметство у Варшавском војводству - сељаци могу напустити земљу али без имовине.
- 27. децембар — Томас Пар, британски резидент у Бенгкулуу на Суматри, остао без главе у побуни.
- децембар — Али-паша зворнички дошао у Крупањ са војском али након битке је принуђен на повлачење.
Рођења
[уреди | уреди извор]Април
[уреди | уреди извор]- 20. април — Георгије Николајевић, митрополит СПЦ (†1896)
Смрти
[уреди | уреди извор]Април
[уреди | уреди извор]- 14. април — Јеремијас Бенјамин Рихтер, немачки хемичар (*1762)
Децембар
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]