1995

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1970-е 1980-е 1990-е 2000-е 2010-е
Године:	1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998
1995 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

1995. је била проста година.

Догађаји

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Јануар

• 1. јануар — Аустрија, Финска и Шведска су постале чланице Европске уније.
• 1. јануар — Уз посредовање некадашњег америчког председника Џимија Картера, у Босни и Херцеговини ступило на снагу четворомесечно примирје.
• 17. јануар — У земљотресу који је погодио шире подручје јапанског града Кобе погинуло је више од 6.400 људи, а материјална штета је процењена на 85,5 милијарди долара.

• 25. јануар — Састанак Караџић-Мартић на Палама: обећана заједничка одбрана у случају хрватског напада на РСК након повлачења мировних снага.

• 25. јануар — Инцидент са норвешком ракетом: путања лансиране норвешко-америчке научне ракете има сличности са могућим путањама америчких нуклеарних ракета, што изазива узбуну у Русији.
• 26. јануар — Нови командант снага УН у Босни и Херцеговини је генерал Руперт Смит, који је наследио Мајкла Роуза.
• 27. јануар — Начелник полиције у Тешњу хапси хрватске званичнике - као одмазду за хапшења бошњачких званичника.
• 29. јануар — Војислав Шешељ пуштен из београдског затвора после четири месеца.
• 30. јануар — Представљен план З-4 — политичка аутономија за Србе у Хрватској; Срби не желе да погледају план док не добију гаранције да ће УНПРОФОР остати.

• 30. јануар — У једном од најтежих напада током трогодишње побуне исламских екстремиста у Алжиру, у експлозији аутомобила-бомбе погинуло најмање 20, а повређено око 60 људи.

Фебруар

• 6. фебруар — Отворен положај америчких обавештајних служби на Брачу.
• 7. фебруар — УН извештавају о 62 лета хеликоптера из Србије у БиХ близу Сребренице последњих дана, што је кршење забране летења.
• 9. фебруар — ВРС покушава да поврати Клокот код Бихаћа.
• 11. фебруар — Експлозија у фабрици барута у Лучанима, петоро погинулих.
• 12. фебруар — Борбе између ВРС и АРБиХ код Босанске Крупе, настављају се код Бихаћа.
• 12. фебруар — Посматрачи УН чују и виде авионе изнад аеродрома у Тузли.
• 13. фебруар — Хашки трибунал оптужује 21 Србина за злочине у и око логора Омарска.
• 13. фебруар — Скупштина РС поново одбацује план Контакт групе.
• 13. фебруар — Испред хотела „Путник” на Новом Београду убијен Михаило Дивац (1967—1995), бивши боксер и криминалац.
• 13 — 14. фебруар — АРБиХ, уз подршку ХВО, окупира Заваље, Соколац и брдо Дебељача јужно од Бихаћа. Током месеца, „Оперативна група Паук“ (НОЗБ, СВК, ЈСО, СДГ) напада истурено подручје АРБиХ на северу Бихаћког џепа - Подзвижд, Мала Кладуша, Шуматац.
• 14. фебруар — Предлог Контакт групе: укидање санкција СРЈ у замену за признање Хрватске и БиХ (укључујући границе), равноправан третман босанских Срба са Бошњацима и Хрватима у БиХ и останак УНПРОФОР-а у Хрватској (Милошевић одбија).
• 17. фебруар — Нереди у Тетову након што је полиција прекинула предавања на албанском универзитету, 1 погинула особа.
• 18. фебруар — Два српска цивила убијена код Храснице у кршењу прекида ватре.
• 20. фебруар - Представници РС Крајине и Републике Српске разговарају о заједничкој стратегији у случају хрватског напада (основан заједнички савет за одбрану).
• 20. фебруар — УН изјашњавају да влада БиХ све више користи хеликоптере, супротно забрани летења.

• 25. фебруар — После губитка око милијарду долара које је на берзи у Сингапуру изазвао дилер Ник Лисон, банкротирала лондонска банка "Беринг", једна од најстаријих и најугледнијих британских банака.

Март

• 3. март — Завршена Мировна операција Уједињених нација у Сомалији.

• 7. март — Први чеченски рат: Руси освајају Грозни (види Прва битка за Грозни).
• 7. март — Бивши комуниста Јожеф Олекси је нови пољски премијер (до 1996).
• 8. март — Командант локалног ХВО-а, Владо Шантић, нестаје у Бихаћу.
• 8. март — Парламент РС Крајине одбацује иницијативу председника Милана Мартића за смену премијера Микелића.
• 11. март — Убиство Наташе Учур и Милице Лаловић У току примирја на сарајевском ратишту, око 15:00 часова, снајперски хицима усмрћене су дјевојчице Милица Учур и Наташа Лаловић, у сарајевској улици Раве Јанковића. Девојчице су убијене на месту где су се играле. Према изјавама очевидаца и сведока страдања, снајпериста који је пуцао са десне стране Миљацке, са зграде „Лориса", био је припадник сарајевске 101. бригаде тзв. Армије РБиХ, Сејо Пискић.
• 12. март — Фрањо Туђман изјављује да може одустати од свог захтева за повлачење УНПРОФОР-а под условом да надгледају границу са Србијом и Босном и Херцеговином.
• 13. март — Током потере у београдском Пионирском парку, криминалац П. Ј. убија полицајца, а затим рањава још четворицу бацајући бомбу (пуцао је себи у главу, али је преживео, касније осуђен на смрт).
• 14. март — Девет француских војника погинуло у транспортеру који је слетео са пута код Игмана.
• 15. март — Астронаут Норман Тагард постао први Американац који је полетео у космос руском ракетом, лансираном са космодрома у Бајконуру у Казахстану.
• 17. март — У Улици Светозара Марковића, приликом интервенције, тешко рањен Горан Радуловић, службеник СУП-а, а преминуо је три дана касније. Убиство је извршио Жељко Максимовић Мака.
• 18. март — Мајкл Џордан се враћа у НБА после две године.
• 20. март — Пролећна офанзива АРБиХ, упркос прекиду ватре: на Мајевици, око комуникационог торња на врху Столица; и на Влашићу, по мећави и екстремној хладноћи. ВРС одговара гранатирањем Тузле, Травника и других градова.
• 20. март — Напад сарином на токијски метро у којем су чланови култа Аум Шинрикјо убили 12 људи - вођа Шоко Асахара ухапшен је у мају.
• 21. март — Бихаћки џеп: оперативна група „Паук“ заузела је већи део избочине Подзвизд, борбе су се затим водиле према Врнограчу (заузет тек у јуну).
• 22. март — Руски космонаут Валериј Пољаков вратио се на Земљу после 437 дана проведених на свемирској станици Мир, поставивши рекорд за најдужи лет у свемир.
• 23. март — Капетан италијанског рибарског брода рањен код Шибеника од стране хрватске патроле.
• 24. март — Британски војници први пут после 26 година не патролирају Белфастом.
• 25. март — Мајк Тајсон је пуштен из затвора после три године и поново боксује од августа.
• 26. март — Шенгенски споразум ступа на снагу у неколико европских земаља.
• 27. март — 67. додела Оскара: Најбољи филм иде Форесту Гампу, са укупно шест награда од 13 номинација; Најбољи страни филм иде руском филму „Ватрено сунце“, а у конкуренцији је и македонски филм „Пре кише“.
• 27. март — ВРС почиње операцију „Спреча 95“, покушавајући да пресече избочину Сапна-Теочак (или 4. 4).
• 28. март — Аргентински лист Ambito Financiero извештава да је око 1.300 тона оружја на путу ка Напуљу, намењеном Хрватској; министар одбране упозорава УН 30. да је терет можда преусмерен.
• 28. март — 7. април — У Берлину је одржана прва Конференција УН о климатским променама (Конференција страна, COP 1); Берлински мандат предвиђа смањење емисије гасова стаклене баште (министарка екологије је Ангела Меркел).
• 31. март — Резолуција 981 Савета безбедности УН: мисија УНПРОФОР-а у Хрватској замењена је УНЦРО-ом (Операција Уједињених нација за обнављање поверења) - мањим снагама, са посматрачима на граници са Србијом и Босном и Херцеговином;
• 31. март — Резолуција 982 СБ УН: Мандат УНПРОФОР-а у БиХ продужен до 30. 11.;
• 31. март — Резолуција 983 СБ УН: УНПРОФОР у БЈР Македонији преименован у УНПРЕДЕП.

Април

• 7 — 8. април — Први чеченски рат, масакр у Самашкију: око 300 цивила убијено у селу у западној Чеченији. Касније тог месеца, руске снаге покрећу офанзиву у јужним планинама и полако потискују сепаратисте.
• 10. април — У стану на Бежанијској коси приликом пљачке убијена Јелица Коприћанац, коју је убио пријатељ њеног сина Данијел Вујић (рођени брат Илије Вујића убице породице у Похорској улици 1993).
• 11. април — Руски генерал Александар Перељакин смењен са места шефа Сектора УН Исток у Хрватској (корупција и транспорт оружја преко Дунава).
• 11. април — Представници Контакт групе разговарају са Слободаном Милошевићем, али га не успевају убедити да призна Босну у замену за укидање санкција.
• 13. април — Гранатиран аеродром у Дубровнику, касније тог дана једна особа убијена у Конавлима.
• 14. април — Резолуција УН 986 дозвољава Ираку да продаје нафту за финансирање хуманитарних потреба, што постаје програм „Храна за нафту“ следеће године.
• 15 — 17. април — Затворена седница парламента РС у Санском Мосту, трење између цивилног и војног руководства.
• 17. април — АРБиХ напредује ка Трескавици, 20. је објављено да су окупирали врх Ђокин Торања.
• 19. април — Од експлозије камиона-бомбе испред деветоспратне зграде федералних институција у Оклахома Ситију погинуло 168, а више од 400 људи повређено.
• 19. април — Операција Садејство 95 ВРС жели да прошири коридор у Посавини: ХВО нападнут у Бодеришту јужно од Брчког - добици су избрисани контраофанзивом АРБиХ 26-27. 4.
• 19. април — Отворена је зграда терминала аеродрома Чилипи, граната је пала поред писте.
• 19. април — Резолуција 987 СБ УН: о безбедности УНПРОФОР-а у БиХ након напада на њу (два Француза су убијена, снајперима 14. и 15.).
• 20. април — Влада БиХ одбија да продужи прекид ватре, ако је Србија не призна.
• 21. април — Резолуција 988 СБ УН: делимична суспензија санкција против СРЈ продужена за још 75 дана (до 5. 7.).
• 21. април — Откривен је Споменик жртвама немачког логора Старо Сајмиште у Београду.
• 22. април — У кафићу на Петловом брду убијен Ивица Тасић. Њега је убио Иван Цветковић звани „Жућа”.
• 22/23. април — Аутопут кроз западну Славонију затворен је на 24 сата, након што су хрватски цариници зауставили српске камионе у источној Славонији.
• 24. април — Главни тужилац МКТЈ Ричард Голдстон именовао је Радована Караџића, Ратка Младића и Милорада Станишића као осумњичене за ратне злочине.
• 26. април — Офанзива АРБиХ код Бихаћа, Велики Скочај и Чот заробљени.
• 28. април — Резолуција 990 Савета безбедности УН: одобрено слање мисије УНЦРО у Хрватску.
• 28. април — АРБиХ и ХВО нападају коридор код Брчког.
• 28. април — АРБиХ напада радарску станицу на Пљешевици.
• 29. април — Инцидент код Окучана - Србин убијен у тучи на бензинској пумпи, пуцано на возила на аутопуту, три особе убијене; аутопут је затворен (отварање ускоро заказано за 1. мај).

Maj

• 1. мај — У операцији „Бљесак“ Хрватска је запосела Западну Славонију која је до тада била део РСК, протеравши око 18.000 Срба са тих простора.
• 2. мај — Шест особа погинуло, а 176 рањено када су пројектили крајишких Срба погодили центар Загреба.

• 2. мај — Рат у Хрватској: Крајишке снаге, као одмазда за операцију „Бљесак“, испаљују ракете дугог домета на Загреб - седам мртвих у два дана ракетних напада; ХВ заузима Окучане.
• 4. мај — ХВО осваја и српски део Пакраца.
• 4. мај — ВРС и специјална полиција поново заузимају врх Трескавица Ђокин Торањ - АРБиХ напада још неколико дана.
• 5. мај — Операција Пламен 95 или Битка за Орашје: ВРС покушава да заузме Орашје до јуна.
• 5. мај — Бањалучки бискуп Фрањо Комарица у кућном притвору, католичке цркве и канцеларије Каритаса су уништене.
• 7. мај — Жак Ширак је изабран за председника Француске.
• 7. мај — Борбе у Сарајеву, 11 погинулих од гранате у близини тунела на Бутмиру.
• 7. мај — Голиста Жак Ширак изабран је за председника Француске, победивши социјалисту Жоспена са 52,6% гласова. Ово је крај коегзистенције, али премијера Едуара Баладура, Шираковог ривала у првом кругу, 17. замениће Ален Жипе (до 1997).
• 7. и 18. мај — У Етиопији су одржани први вишестраначки избори у историји.
• 9. мај — У Москви је откривен Споменик победе, највиши у Русији, висок 1418 дециметара, по један за сваки дан рата.
• 10. мај — Катастрофа у руднику злата Вал Рифс на Оркнију, Јужна Африка. Локомотива која је отишла у рудник злата Вал Рифс пала је у окно лифта на узлазни кавез и узроковала да се он сруши 460 метара на дно окна дубоког 2100 метара, усмртивши 10 људи.
• 10. мај — Борбе у босанској Посавини код Орашја (држао ХВО), наредних дана гранатирано је и Брчко (коридор РС).
• 11. мај — Резолуција Савета безбедности УН 992: о слободи пловидбе Дунавом.
• 12. мај — Први хуманитарни конвој у Бихаћу после пет недеља: шест камиона Црвеног крста.
• 12. мај — Уна 95: АРБиХ напада Грабеж и ка Босанској Крупи, окупирајући 56 квадратних километара.
• 12. мај — Дигнуто у ваздух светилиште Свете Терезије у насељу Пресначе у Бањалуци, убијени пастор Филип Лукенда и вероучитељица сестра Цецилија Гргић.
• 13.мај — Песма Евровизије у Даблину: Побеђује норвешки представник.
• 14.мај — У Белорусији, којом мање од годину дана влада Александар Лукашенко, одржавају се избори и контроверзни референдум са четири питања: наводно велика већина је за равноправност руског језика са белоруским, економску интеграцију са Русијом и нове симболе.
• 14. мај — Далај Лама је прогласио дечака Гедуна Чокија Њиму за 11. реинкарнацију Панчен Ламе - кинеске власти су га притвориле са породицом три дана касније, а у децембру су именовале свог кандидата Гјаинкаина Норбуа.
• 14. мај — у Улици Светозара Марковића пронађено беживотно тело, које је претходно избачено из кола. Убијени је био Марко Борак звани „Мали Маре” (1977—1995), једва пунолетни криминалац са Дорћола, а убица никада није откривен.
• 16. мај — Офанзива АРБиХ око Сарајева, „најжешће борбе у две године“.
• 17. мај — Резолуција Савета безбедности УН 994: захтева повлачење Хрватске војске из зоне раздвајања и поштовање права српског становништва.
• 17 — 18. мај — Операција Зора 95: АРБиХ напредује југоисточно од Бихаћа, до Рипача, неколико хиљада српских избеглица.
• 23. мај — АРБиХ заузима брдо Кобиљњак северно од Босанске Крупе.
• 25 — 26. мај — Након што ВРС није вратила топове одузете из складишта УН, НАТО је бомбардовао српске циљеве око Пала - тада је 377 припадника УН узето за таоце, што је изазвало широку осуду и слање појачања УНПРОФОР-у (француски и амерички носачи авиона и 2.000 америчких маринаца у Јадрану, 5.000 британских војника, последњи таоци пуштени 18. 6.).
• 25. мај — Масакр на Капији: граната ВРС убила је 71 цивила у центру Тузле.
• 27. мај — Амерички глумац Кристофер Рив је избачен из седла током коњичког такмичења и остаје парализован од врата надоле доживотно.
• 28. мај — Златна палма у Кану за Кустуричин филм „Подземље - Била једном једна земља“.
• 28. мај — Министар спољних послова Босне и Херцеговине Ирфан Љубијанкић и још шесторо људи погинули су у хеликоптеру обореном у близини Цетинграда, тадашње РСК.
• 28. мај — Премијер РСК Борислав Микелић је смењен (наследио га је Милан Бабић 27. 7.).
• 28. мај — Земљотрес у Њефтегорску у руској Сахалинској области, 2.000 мртвих.

Јун

• 2. јун — Војска Републике Српске је оборила амерички авион F-16 који је патролирао зоном забрањеног лета изнад Босне и Херцеговине.
• 18. јун — Снаге Војске Републике Српске ослободиле последње од 372 припадника мировних снага у Босни које су држале као таоце од краја маја, после напада авиона НАТО на српске положаје у околини Пала.
• 19. јун — Чеченски побуњеници ослободили 1.500 талаца које су држали шест дана и напустили болницу у граду Буђоновск на југу Русије, пошто је с руским властима договорен прекид ватре и наставак мировних преговора о Чеченији.
• 29. јун — Више од 500 људи погинуло је у Сеулу када се срушила петоспратна робна кућа.

Јул

• 2. јул — Кошаркашка репрезентација Југославије освојила златну медаљу на европском првенству у Атини, победивши репрезентацију Литваније резултатом 96:90.
• 7. јул — Убиство породице Ђорем Припадници армије Републике Босне и Херцеговине у сарајевском насељу Алипашино поље упали су у стан породице Ђорем и том приликом их убили из аутоматског оружја али и тупим предметом.
• 11. јул — У рату у Босна и Херцеговини Војска Републике Српске је заузела Сребреницу. Више од 30.000 људи, углавном жена и деце, пребачено је на територију под контролом владе у Сарајеву. Снаге Војске Републике Српске осуђене су касније да су на том подручју извршиле масакр и да је убијено око 8.000 босанских муслимана.
• 11. јул — Испред кафића „Миг” у Хаџи Милентијевој улици, на Врачару убијен Миодраг Никшић звани „Никша”, власник ОФК „Звездара” и ланца коцкарница. Заједно са њим убијен је и његов пријатељ Петар Которанин, а убица никада није пронађен.
• 15. јул — Тузлански муфтија Хусеин ефендија Кавазовић и муслимански верски вође у Грачаници, Лукавцу, Сребренику и другим градовима у округу Тузле позвали су муслимане света на џихад против хришћана. Придружио му се Мустафа ефендија Церић, који је, путем муслиманског радија у Тузли, поручио муслиманима широм света да је џихад Божја заповест за све муслимане, где год да се налазе.
• 16. јул — Хашки трибунал подигао оптужницу против Радована Караџића и Ратка Младића због опсаде и гранатирања Сарајева.
• 18. јул — У кафићу „Дамбо”, у спортском центру „Олимп”, на Звездари убијени Горан Марјановић звани „Гокси Бомбаш”, криминалац и члан Новобеоградског клана, и његова девојка Марија Ђорђевић. Убиство су извршили бивши полицајци Миодраг Продановић и Бојан Милосављевић, по налогу Сретена Јоцића званог „Јоца Амстердам”.
• 18. јул — Испред хотела „Палас” убијен Драган Поповић Дадиља (1955—1995), криминалац и члан Вождовачког клана, који је у београдском подземљу постао познат као убица Ранка Рубежића 1985. године.
• 18. јул — Након дугог периода мировања, вулкан Суфријер је започео ерупцију која је нанела велике штете острву Монтсерат.
• 22. јул — Потписан Сплитски споразум.
• 23. јул 1995 — у башти грил-ресторана „Мала” у Земуну убијени Миле Бакић (1958—1995) и Милорад Мачешић, криминалци. Убица никада није пронађен, а према неким изворима убиство су извршили припадници Контраобавештајне службе ВЈ, као знак одмазде за убиство пуковника Жељка Парађине, кога је 1992. убио Бакић.

Август

• 4. август — Хрватска војска започиње војну операцију „Олуја“, током које заузима Книн и остале градове у Р.С. Крајини и протерује око 230.000 људи.
• 25. август — Убиство српских цивила у Груборима 1995. Припадници антитерористичке јединице „Лучко“ у саставу Специјалне полиције Републике Хрватске током акције „Олуја обруч“, ликвидирали су преостале цивиле српске националности засеока Грубори, у саставу насеља Плавно, Плављанска долина, у саставу тадашње Републике Српске Крајине.
• 28. август — На сарајевску пијацу Маркале испаљена граната која је усмртила 37 особа, а 48 ранила.
• 29. август — Руководство Републике Српске овластило председника Србије, Слободана Милошевића да заступа Републику Српску у мировним преговорима.
• 30. август — НАТО је започео кампању бомбардовања положаја Војске Републике Српске током рата у Босни и Херцеговини.

Септембар

• 4. септембар — Под слоганом „уједињени Јерусалим је наш“, Израел је започео 15-месечну прославу 3.000. годишњице проглашења града престоницом јеврејског народа од стране краља Давида.
• 8. септембар — На мировним преговорима у Женеви, Република Српска службено призната као ентитет у БиХ.
• 8. - 17. септембар — Операција Маестрал 2 војна операција хрватских и бошњачких снага у којој су исте убиле 655 и прогнале око 125.000 српских становника Републике Српске. Ова војна операција ја била наставак операције Олуја и претходница операцији Јужни потез. Операција удружених снага ХВ-а, ХВО-а и Армије Р. БиХ, у којој су окупирани већи простори Републике Српске укључујући градове Дрвар, Шипово, Јајце, Босански Петровац, Босанска Крупа и Кључ.
• 14. септембар — После двонедељних ваздушних удара НАТО авијације, Војска Републике Српске повукла тешко наоружање око Сарајева.
• 18. септембар — Операција Уна 95 Хрватска војска (ХВ) је напала Војску Републике Српске (ВРС) у западној Босни. Операција је укључивала прелазак реке Уне и Саве ради успоставља мостобрана у Новом Граду, Козарској Дубици, Српској Костајници и насупрот Јасеновца, како би се омогућило накнадно напредовање према Приједору и Бањој Луци.

Октобар

• 5. октобар — Ричард Холбрук, као човек САД одређен да постигне мир у Босни и Херцеговини, прогласио двомесечно примирје. До тог дана, муслиманско-хрватска офанзива свела територију Срба на мање од 50% БиХ.

• 6. октобар — Мишел Мејор и Дидије Келоз објављују откриће 51 Пегас б, прве потврђене екстрасоларне планете која кружи око обичне звезде главног низа.
• 8. — 11. октобар — Операција „Јужни потез” последња офанзива Хрватске војске (ХВ) и Хрватског вијећа одбране (ХВО) у рату у Босни и Херцеговини. Циљ операције је било пружање помоћи Армији Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ) чије су позиције око града Кључа, заузете током операције „Маестрал”, биле угрожене контраофанзивом Војске Републике Српске (ВРС).

• 9. октобар — Пало Верде, Аризона, исклизнуће из шина. Воз компаније Амтрак Сансет Лимитед исклизнуо је из шина због саботаже на мосту близу Пало Вердеа, Аризона, Сједињене Државе, што је резултирало смрћу једне особе.
• 16. октобар — Марш милион људи одржан је у Вашингтону. Догађај је осмислио вођа Нације ислама Луис Фаракан.
• 24. октобар — Потпуно помрачење Сунца видљиво је из Ирана, Индије, Тајланда и југоисточне Азије.
• 26. октобар — Лавина је погодила село Флатејри на Исланду, усмртивши 20 људи, што је друга од две смртоносне лавине које су се догодиле на Исланду током ове године.
• 28. октобар — Пожар у метроу у Бакуу, Азербејџан, усмртио је 289 путника, поставши најгора метро катастрофа на свету.
• 30. октобар
  • Квебечки независни кандидати тесно губе на референдуму за мандат за преговоре о независности од Канаде.
  • Тансу Чилер из DYP-а формира нову владу (52. владу) Турске.

Новембар

• 1. новембар — Преговори о мировном решењу за Босну и Херцеговину и Источну Славонију почињу у бази Рајт-Патерсон код Дејтона. У Сарајеву се отвара мост „Братство-Јединство“.
• 3. новембар — Српски фудбалски тренер Гојко Зец убијен је од стране разбојника у свом дому у Луанди, Ангола.
• 4. новембар — Израелски премијер Јицак Рабин убијен је на мировном скупу у Тел Авиву. Нови премијер је Шимон Перес (до јуна).
• 5. новембар — Живорад Миновић, директор компаније „Политика“, приведен је у полицију и у међувремену смењен - наследиће га Хаџи Драган Антић.
• 6. новембар — Амерички новинар Дејвид С. Роде осуђен је на 15 дана због неовлашћеног уласка у Републику Српску (истраживао је Сребреницу); пуштена након притиска.
• 7. новембар — Босанска влада одлучује да ће немачка марка бити званична валута уз босански динар (КМ долази 1998. године).
• 7. новембар — Тајфун Анђела пустоши Филипине, одневши 882 живота.
• 9. новембар — Резолуција Савета безбедности УН 1019: о кршењу хуманитарног права у Републици Српској и Хрватској.
• 9. новембар — Хашки трибунал: оптужнице против „вуковарске тројке“ бивших официра ЈНА у вези са Овчаром (Мркшић, затворен 2002-2015, до смрти; Шљиванчанин 2003-2011, пуштен на слободу; Радић, 2003-2007, ослобођен).
• 9. новембар — БЈР Македонија постаје чланица Савета Европе.
• 10. новембар — Туђман и Изетбеговић потписали Дејтонски споразум о функционисању ФБиХ, уједињењу Мостара, повратку избјеглица на више мјеста.
• 12. новембар — Ердутско-загребачки споразум Слободан Милошевић се договорио са Фрањом Туђманом о „реинтеграцији” подручја Вуковара и Барање (која је била под контролом УН, до 1998) у Републику Хрватску.
• 15. новембар - Хашке оптужнице против петорице босанских Хрвата за злочине у Лашванској долини: Дарио Кордић (затворен 1997-2014), Тихомир Блашкић (1996-2004), Марио Черкез (1997-2004), Иван Шантић, Перо Скопљак (ова двојица кратко 1997, оптужница повучена) и Златко Алексовски (1996-2001). Блашкић унапређен у главног инспектора Хрватске војске.
• 15. новембар — у Улици Партизаске авијације, на Бежанијској коси, убијен Влатко Крунић, криминалац и члан групе Васа Павићевића. Убице никада нису пронађене.
• 16. новембар — Потписана је Декларација о принципима толеранције (касније Међународни дан толеранције).
• 16. новембар — Оптужница против Радована Караџића и Ратка Младића продужена је пред МКТЈ: оптужени су и за злочине у Сребреници.
• 20. новембар — Емисија „Панорама“ на ББЦ-ју емитује интервју са Лејди Дајаном о њеним тешкоћама и брачним проблемима.
• 21. новембар — У америчкој војној бази Рајт-Патерсон у Дејтону потписан је Дејтонски мировни споразум о окончању рата у Босни и Херцеговини. Босна и Херцеговина је јединствена земља са два ентитета, са централним председништвом, владом, парламентом и уставним судом. Председништво и парламент ће бити бирани, оптужени за ратне злочине не могу учествовати. Слобода кретања и повратак избеглица. Сарајево ће бити главни град и јединствени град, питање Брчког, сада у РС, препуштено је арбитражи.
• 22. новембар — Резолуције Савета безбедности УН: 1021 о распореду укидања ембарга на оружје бившој Југославији (уведен у септембру 1991); Резолуција Савета безбедности УН 1022: санкције против Савезне Републике Југославије суспендоване (уведене у мају 1992); Резолуција Савета безбедности УН 1023 о Ердутском споразуму.
• 24. новембар — Припадници ХВО-а пале куће у Мркоњић Граду и Шипову, које се враћају РС према мировном плану.
• 24. новембар — У Француској почињу велики штрајкови, одговор на Жипов план смањења социјалних давања ради смањења дефицита и највеће протесте од 1968. године.
• 25. новембар — Срби протестују у предграђу Сарајева, а припадници ХВО-а пале и пљачкају у делу Босанске Крајине који ће се вратити Републици Српској.
• 26. новембар — Званична девалвација српског динара: са 1 на 3,3 за немачку марку.
• 26. новембар — У Србији формиран Демократски савез (ДС, ДСС, Саборна народна странка, Српска либерална странка).
• 27. новембар — Председник САД Бил Клинтон се обратио нацији поводом слања америчких трупа у мировну мисију у Босни и Херцеговини.
• 28. новембар — Главни одбор СПС-а: Борисав Јовић, Михајло Марковић и Милорад Вучелић разрешени су са својих функција.
• 28. новембар — Барселонском декларацијом ствара се Евро-медитеранско партнерство, од 2008. Унија за Медитеран, међувладина организација.
• 30. новембар — Словенија је признала Савезну Републику Југославију.
• 30. новембар — Резолуција Савета безбедности УН: 1025: крај мандата УНЦРО-а 15. 1. 1996; 1026: мандат УНПРОФОР-а продужен до 31. 1. 1996; 1027: мандат УНПРЕДЕП-а у Македонији продужен до 30. 5. 1996.

Децембар

• 4. децембар — ЕУ суспендује санкције СРЈ. Прве претходнице НАТО-а стижу у Хрватску и Босну и Херцеговину.
• 5. децембар — Хавијер Солана именован за генералног секретара НАТО-а (до 1999). Француска најављује повратак у војни комитет организације, скоро три деценије након Де Головог повлачења из војних структура.
• 6. децембар — Бундестаг одобрава слање 4.000 војника у Хрватску, ради подршке ИФОР-у у Босни и Херцеговини (прва јединица стиже у Сплит 22.).
• 7. децембар — НАСА-ина летелица Галилео стиже у Јупитерову орбиту после шест година, сонда пуштена да проучава атмосферу.
• 7. децембар — Велики митинг Срба на Грбавици против демаркације у Дејтону (митинзи се настављају од 3. 12.?).
• 8. децембар — Ричард Холбрук у Сарајеву: обећао да ће муџахедини напустити регион (било је сукоба са Британцима у централној Босни). Почињу свакодневни летови Америчког ратног ваздухопловства између Немачке и аеродрома у Тузли.
• 8. децембар — Продиџи одржао концерт у београдској хали Пионир.
• 8. — 9. децембар — Конференција у Лондону о спровођењу Дејтонског споразума и обнови Босне и Херцеговине: Основан је Савет за спровођење мира. Конференцији су присуствовали министри спољних послова 40 земаља и представници бројних међународних организација. Преговарач ЕУ Карл Билт именован је за високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини.
• 12. децембар — Војска РС, преко СРЈ, ослобађа два француска пилота оборена 30. августа.
• 12. децембар — Референдум у српском делу Сарајева против Дејтонског споразума; босански парламент прихвата споразум.
• 13. децембар — Државни секретар Ворен Кристофер упозорава БиХ да би САД могле да ускрате 600 милиона долара помоћи ако око 1.000 „исламских плаћеника“ не буде протерано у року од 30 дана.
• 14. децембар — У Јелисејској палати у Паризу потписан мировни споразум о окончању 44-месечног рата у Босни, који је постигнут 21. новембра у Дејтону, САД.
• 14. децембар — СРЈ и БиХ су се међусобно признале и успоставиле дипломатске односе. ИНА и Југопетрол су потписали споразум о обнављању испорука нафте СР Југославији. Због Превлаке, још увек нема споразума о нормализацији односа између Хрватске и СРЈ.
• 15. децембар — Резолуција Савета безбедности УН 1031 о преносу мандата са УНПРОФОР-а на ИФОР (Снаге за имплементацију) у БиХ.
• 15. децембар — „Босманово правило“: Европски суд правде доноси пресуду којом се професионалним фудбалерима који су држављани ЕУ даје право на рад у земљама ЕУ без икаквих ограничења.
• 15. децембар — Француска влада одустаје од реформи чији је предлог изазвао велике штрајкове и протесте.
• 15 -— 16. децембар — Самит Европског савета у Мадриду: 3. фаза Економске и монетарне уније (рачуноводствена) почиње 1. јануара 1999; новчанице и кованице улазе у оптицај најкасније 1. јануара 2002; назив валуте, која се сада зове ЕКУ, биће евро.
• 17. децембар — Босански Срби условно прихватају Дејтонски споразум, уз 10 примедби.
• 17. децембар — У стану у улици Омладинских бригада, на Новом Београду извршио самоубиство Миодраг Батричевић звани „Мија Гавран”, директор хотела „Мажестик” и власник дискотеке у истоименом хотелу. Као разлог самоубиства наводи се чињеница да се Батричевић бавио шверцом нафте и цигарета и да је због једне пропале испоруке дуговао велики новац.
• 17. децембар — Избори за Државну думу Русије: Комунисти 157 места (+115), Наш дом – Русија, нова странка премијера Черномирдина, 55 места.
• 17/18. децембар — Наоружани људи упадају у београдски „Бел Пажет“ (Богољуб Карић преузима компанију за пејџере).
• 18. децембар — Амбасадор СРЈ у УН Владислав Јовановић приписује масакр у Сребреници сукобима између муслимана.
• 18. децембар — Стари конгоански авион Локид Електра срушио се у Анголи, усмртивши 141 особу.
• 18 — 28. децембар — Хаблов дубински снимак: Хаблов свемирски телескоп снима „празан“ део неба у Великом медведу и региструје скоро 3.000 галаксија.
• 20. децембар — Операција Заједнички подухват: НАТО-ове снаге за имплементацију ИФОР преузимају мировну мисију у Босни и Херцеговини од УНПРОФОР-а. Први командант је адмирал Лејтон В. Смит млађи.
• 20. децембар — Босна и Херцеговина је члан ММФ-а (наслеђе чланства у СФРЈ).
• 20. децембар — Лет 965 компаније Американ ерлајнс: амерички Боинг 757 са 164 путника и чланова посаде, који је летео из Мајамија за колумбијски град Кали, срушио се у планинама југозападне Колумбије. Четири особе и један пас су преживели несрећу.
• 21. децембар — Резолуција Савета безбедности УН 1034: осуђена су кршења хуманитарног права од стране босанских Срба од јула до октобра (посебно Сребреница), као и пљачка и уништавање имовине од стране хрватских снага у Мркоњић Граду и Шипову.
• 21. децембар — Резолуција Савета безбедности УН 1035: успостављање IPTF-а (Међународних полицијских снага) у Босни и Херцеговини.
• 21. децембар — Успостављене телефонске везе између Србије и Хрватске.
• 22. децембар — Стране у Босни и Херцеговини почињу да се повлаче 2 км са линија, наводи се да Срби напуштају делове Сарајева, неки са посмртним остацима из гробница.
• 23. децембар — Пожар на школској церемонији у сали у индијској држави Харјана, најмање 442 погинуле особе.
• 24. децембар — На парламентарним изборима у Турској, исламистичка Партија просперитета Неџметина Ербакана освојила је највише гласова, што је прва изборна победа исламиста у 72-годишњој историји секуларне Турске.
• 27. децембар — АРБиХ и ВРС напуштају положаје у Сарајеву, ИФОР од сутра патролира зоном раздвајања. Набујале реке Сава и Неретва праве проблеме ИФОР-у.
• 29. децембар — Влада Гватемале и вође герилског покрета потписали споразум којим је после 36 година званично окончан последњи и најдужи грађански рат у Средњој Америци.

Рођења

Главна категорија: Рођени 1995.

Јануар

• 5. јануар — Ерик Мика, амерички кошаркаш
• 8. јануар — Кајл Едмунд, британски тенисер
• 9. јануар — Доминик Ливаковић, хрватски фудбалски голман
• 12. јануар — Алесио Ромањоли, италијански фудбалер
• 13. јануар — Наталија Дајер, америчка глумица
• 17. јануар — Дејан Давидовац, српски кошаркаш
• 17. јануар — Филип Јанковић, српски фудбалер
• 18. јануар — Драгана Станковић, српска кошаркашица
• 20. јануар — Калум Чејмберс, енглески фудбалер
• 22. јануар — Никола Ребић, српски кошаркаш
• 24. јануар — Матиц Ребец, словеначки кошаркаш
• 26. јануар — Немања Максимовић, српски фудбалер
• 27. јануар — Емил Роцков, српски фудбалски голман
• 29. јануар — Милена Радуловић, српска глумица
• 30. јануар — Маркос Љоренте, шпански фудбалер

Фебруар

• 2. фебруар — Марко Јовичић, српски фудбалски голман
• 2. фебруар — Никола Стојковић, српски фудбалер
• 5. фебруар — Аднан Јанузај, белгијски фудбалер
• 6. фебруар — Леон Горецка, немачки фудбалер
• 7. фебруар — Мирослав Пашајлић, српски кошаркаш
• 8. фебруар — Мијат Гаћиновић, српски фудбалер
• 8. фебруар — Габријел Дек, аргентински кошаркаш
• 8. фебруар — Џошуа Кимих, немачки фудбалер
• 10. фебруар — Стерлинг Браун, амерички кошаркаш
• 15. фебруар — Megan Thee Stallion, америчка хип хоп музичарка
• 17. фебруар — Медисон Киз, америчка тенисерка
• 17. фебруар — Вељко Симић, српски фудбалер
• 19. фебруар — Никола Јокић, српски кошаркаш
• 20. фебруар — Данијел Аврамовски, македонски фудбалер
• 21. фебруар — Алексеј Николић, словеначки кошаркаш
• 23. фебруар — Ендру Вигинс, канадски кошаркаш
• 24. фебруар — Небојша Косовић, црногорски фудбалер
• 25. фебруар — Марио Хезоња, хрватски кошаркаш
• 27. фебруар — Сергеј Милинковић Савић, српски фудбалер

Март

• 8. март — Марко Гудурић, српски кошаркаш
• 10. март — Зек Лавин, амерички кошаркаш
• 14. март — Сања Мандић, српска кошаркашица
• 17. март — Дарко Дејановић, босанскохерцеговачки фудбалски голман
• 19. март — Александар Бурсаћ, српски кошаркаш
• 20. март — Саша Здјелар, српски фудбалер
• 21. март — Брано Ђукановић, српски кошаркаш
• 21. март — Ђорђе Каплановић, српски кошаркаш
• 22. март — Ник Робинсон, амерички глумац
• 24. март — Милош Копривица, српски кошаркаш
• 28. март — Џастин Џексон, амерички кошаркаш
• 29. март — Бен Бентил, гански кошаркаш
• 31. март — Алекса Николић, српски кошаркаш

Април

• 1. април — Јанис Кузелоглу, грчки кошаркаш
• 7. април — Стефан Илић, српски фудбалер
• 7. април — Стефан Милошевић, српски фудбалер
• 8. април — Џеди Осман, турски кошаркаш
• 12. април — Џенифер Брејди, америчка тенисерка
• 16. април — Ивана Николић, српска певачица и плесачица, најпознатија као чланица групе Hurricane
• 18. април — Дивок Ориги, белгијски фудбалер
• 21. април — Томас Доерти, шкотски глумац и певач
• 23. април — Џиџи Хадид, амерички модел
• 24. април — Синиша Саничанин, босанскохерцеговачки фудбалер
• 26. април — Ђорђе Симеуновић, српски кошаркаш
• 27. април — Ник Кириос, аустралијски тенисер
• 28. април — Мелани Мартинез, америчка музичарка, глумица, редитељка, сценаристкиња, фотографкиња и визуелна уметница

Мај

• 6. мај — Немања Антонов, српски фудбалер
• 6. мај — Марко Пјаца, хрватски фудбалер
• 9. мај — Тимоте Ливави, француски кошаркаш
• 11. мај — Желсон Мартинс, португалски фудбалер
• 26. мај — Кенан Сипахи, турски кошаркаш

Јун

• 1. јун — Полина Попова, руски модел, Мис Русије (2017)
• 2. јун — Ласло Ђере, српски тенисер
• 4. јун — Петар Ракићевић, српски кошаркаш
• 5. јун — Трој Сиван, аустралијски музичар и глумац
• 7. јун — Маки Бањак, камерунски фудбалер
• 19. јун — Никола Милојевић, српски тенисер
• 21. јун — Исидора Симијоновић, српска глумица и певачица
• 22. јун — Сара Колак, хрватска атлетичарка
• 23. јун — Дана Паола, мексичка певачица и глумица
• 27. јун — Монте Морис, америчко-нигеријски кошаркаш

Јул

• 4. јул — Поуст Малон, амерички музичар
• 9. јул — Марко Јанковић, српски фудбалер
• 9. јул — Андреја Стевановић, српски кошаркаш
• 12. јул — Јохио, шведски музичар
• 12. јул — Лук Шо, енглески фудбалер
• 13. јул — Данте Егзам, аустралијски кошаркаш
• 14. јул — Серж Гнабри, немачки фудбалер
• 22. јул — Александар Вукотић, српски фудбалер
• 24. јул — Кајл Кузма, амерички кошаркаш
• 25. јул — Карло Жганец, хрватски кошаркаш
• 30. јул — Ирвинг Лозано, мексички фудбалер

Август

• 2. август — Кристапс Порзингис, летонски кошаркаш
• 3. август — Кендрик Нан, амерички кошаркаш
• 3. август — Мина Совтић, српска глумица
• 4. август — Бруна Маркезине, бразилска глумица и модел
• 4. август — Марко Тејић, српски кошаркаш
• 5. август — Радован Панков, српски фудбалер
• 6. август — Александар Везенков, бугарски кошаркаш
• 11. август — Лука Вилдоза, аргентински кошаркаш
• 12. август — Раде Загорац, српски кошаркаш
• 17. август — Томислав Габрић, хрватски кошаркаш
• 19. август — Квинси Мениг, холандски фудбалер
• 22. август — Дуа Липа, енглеска музичарка
• 23. август — Камерон Нори, британски тенисер
• 25. август — Џош Перкинс, амерички кошаркаш

Септембар

• 1. септембар — Огњен Јарамаз, српски кошаркаш
• 3. септембар — Огњен Ђуричин, српски фудбалер
• 3. септембар — Никлас Силе, немачки фудбалер
• 12. септембар — Василије Пушица, српски кошаркаш
• 16. септембар — Арон Гордон, амерички кошаркаш
• 18. септембар — Ђоко Шалић, српски кошаркаш
• 20. септембар — Марко Голубовић, српски фудбалер
• 21. септембар — Бруно Кабокло, бразилски кошаркаш
• 22. септембар — Александра Пријовић, српска певачица
• 26. септембар — Милош Вељковић, српски фудбалер
• 29. септембар — Матијас Лесор, француски кошаркаш

Октобар

• 2. октобар — Муса Нџај, норвешки фудбалер
• 3. октобар — Драган Апић, српски кошаркаш
• 7. октобар — Слађана Мирковић, српска одбојкашица
• 17. октобар — Алексеј Миранчук, руски фудбалер
• 17. октобар — Антон Миранчук, руски фудбалер
• 18. октобар — Фусени Дијабате, малијски фудбалер
• 18. октобар — Тамаш Фаркаш, српски пливач
• 21. октобар — Дожа Кет, америчка музичарка
• 28. октобар — Милош Шатара, босанскохерцеговачки фудбалер
• 31. октобар — Предраг Рајковић, српски фудбалски голман
• 31. октобар — Михаило Ристић, српски фудбалер

Новембар

• 3. новембар — Кендал Џенер, амерички модел
• 6. новембар — Андре Силва, порторикански фудбалер
• 12. новембар — Томас Лемар, француски фудбалер
• 12. новембар — Хасан Мартин, амерички кошаркаш
• 14. новембар — Андрија Вилимановић, српски одбојкаш
• 15. новембар — Карл Ентони Таунс, доминиканско-амерички кошаркаш
• 16. новембар — Питер Олајинка, нигеријски фудбалер
• 17. новембар — Елисе Мертенс, белгијска тенисерка
• 19. новембар — Абела Дејнџер, америчка порнографска глумица
• 20. новембар — Ђорђе Ивановић, српски фудбалер
• 25. новембар — Даница Крстић, српска певачица
• 27. новембар — Душан Ристић, српски кошаркаш
• 28. новембар — Тин Једвај, хрватски фудбалер
• 29. новембар — Лора Марано, америчка глумица и певачица

Децембар

• 3. децембар — Срђан Плавшић, српски фудбалер
• 5. децембар — Антони Марсијал, француски фудбалер
• 9. децембар — Кели Убре Млађи, амерички кошаркаш
• 14. децембар — Алваро Одриосола, шпански фудбалер
• 18. децембар — Барбора Крејчикова, чешка тенисерка
• 27. децембар — Тимоти Шаламе, амерички глумац
• 29. децембар — Рос Линч, амерички глумац и музичар
• 30. децембар — Доминик Фајк, амерички музичар и глумац

Смрти

Главна категорија: Умрли 1995.

Јануар

• 2. јануар — Сијад Баре, сомалијски генерал и политичар (* 1919)
• 20. јануар — Милан Ерак, српски глумац (* 1950)
• 28. јануар — Џорџ Вудкок, канадски књижевник (* 1912)

Март

• 9. март — Едвард Бернајз, аустријско-амерички пионир у области односа с јавношћу и пропаганде (* 1891)
• 12. март — Мија Алексић, српски глумац (* 1923)
• 26. март — Изи-И, амерички хип-хоп музичар (* 1964)
• 31. март — Селена, мексичко-америчка певачица (* 1971)

Април

• 6. април — Новак Новак, српски хумориста, писац и новинар (* 1928)
• 20. април — Милован Ђилас, југословенски филозоф и политичар (* 1911)
• 25. април — Џинџер Роџерс, америчка глумица, певачица и плесачица (* 1911)

Мај

• 5. мај — Михаил Ботвиник, јеврејско-руски шахиста и светски првак у шаху (* 1911)
• 12. мај — Штефан Ковач, румунски фудбалски тренер и фудбалер (* 1920)
• 25. мај — Крешимир Ћосић, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер (* 1948)

Јун

• 3. јун — Душан Булајић, српски глумац (* 1932)
• 23. јун — Џонас Солк, амерички вирусолог (* 1914)
• 29. јун — Лана Тарнер, америчка глумица (* 1921)

Јул

• 4. јул — Арсен Диклић, српски писац и сценариста (* 1922)
• 18. јул — Фабио Казартели, италијански бициклиста (* 1970)

Август

• 3. август — Ајда Лупино, енглеско-америчка глумица и певачица (* 1918)
• 9. август — Џери Гарсија, амерички музичар (* 1942)
• 16. август — Љубиша Броћић, српски фудбалер и фудбалски тренер (* 1911)
• 20. август — Хуго Прат, италијански цртач стрипа и илустратор (* 1927)

Септембар

• 7. септембар — Радивоје Лола Ђукић, српски редитељ и комедиограф (* 1923)
• 9. септембар — Бела Палфи, српски фудбалер (* 1923)
• 12. септембар — Џереми Брет, енглески глумац (* 1933)
• 28. септембар — Слободан Ивковић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер (* 1937)

Октобар

• 27. октобар — Слободан Селенић, српски писац и критичар (* 1933)

Новембар

• 3. новембар — Гојко Зец, српски фудбалер и фудбалски тренер (* 1935)
• 4. новембар — Јицак Рабин, израелски политичар и премијер (* 1922)
• 16. новембар — Петре Прличко, македонски глумац (* 1907)

Децембар

• 25. децембар — Емануел Левинас, француски филозоф (* 1906)
• 30. децембар — Богољуб Петровић, српски глумац (* 1942)

Нобелове награде

• Физика — Мартин Луис Перл и Фредерик Рајнес
• Хемија — Паул Ј. Круцен, Марио Х. Молина и Ф. Шервуд Роуланд
• Медицина — Едвард Б. Луис, Кристијана Нислајн-Фолхард и Ерик Ф. Вајсхаус
• Књижевност — Шејмус Хини
• Мир — Џозеф Ротблат (Пољска/УК) и Пагваш конференција о науци и светским питањима
• Економија — Роберт Лукас (САД)

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума